ку́њати

ку́њати

ку́њати (српски, lat. kúnjati)[уреди]

Глагол[уреди]

ку́њати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ку̑њам, куњати [1]

Значења:

  1. Налазити се у стању полусна. [1]
  2. Осећати се слабо, болесно. [1]
  3. Бити тужан, невесео. Кикинда Иванда[1]

Примери:

  1. Кад ку̑њаш, ѝди и ле̏зи. [2] Суботица Ђурђево Мокрин Ново Милошево Јасеново Ловра [1]
  2. Пѝје̄м ле̑к, али јо̏ш ку̑њам. Суботица [1]
  3. Нешто куња, да није озбиљно болестан? Бегеч [1]
  4. На̏ша ке́ра већ два̑ да̑на ку̑ња у а́влији и ни̏шта не је̑. [3] Ченеј Ђурђево Мокрин Кикинда Ново Милошево Јасеново Ловра Иванда [1]


Изрази:

  1. Куњати ко кокошка Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]