крчити

крчити

крчити (српски, lat. krčiti)[уреди]

Глагол[уреди]

крчити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. кр̑чим [1]

Значења:

  1. Вадити, чупати из корена, уклањати (дрвеће, растиње и сл.). [1]
  2. Стварати, припремати услове да се нешто оствари. [1]

Примери:

  1. О̀во ти мѐни са̏м загр́ни плу̑ком, не́ћемо ко̀пати. А ја̑ и та̑ мо̀ја је́трва, ми̑ ћемо заѝћи па ма̏ло кр́чити док о̑н нѐ буде го̀тов. [2] [3] Дероње Лаћарак Черевић Змајево Госпођинци Башаид [1]
  2. А мла́ди — нека кр̑че сѐби пу̑т, па ка̏ко га ѝскрче, она̀ко ће им би̏ти. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 98.

Напомене[уреди]