кра̑ј
кра̑ј
кра̑ј (српски, lat. krȃj)[уреди]
Облици:
Значења:
- Крајња ивица, тачка; периферна површина, страна нечега. [1]
Примери:
- Та̑ је мли̏на на кра̑ј сѐла. [2] [3] [4] Нови Бечеј Санад Кикинда Ново Милошево Итебеј Зрењанин Чента Чип [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 130.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 189.