кра̏ва

кра̏ва

кра̏ва (српски, lat. krȁva)[уреди]

Именица[уреди]

кра̏ва, ж

Категорије: прен. погр. бот.


Облици:

  1. крава [1]

Значења:

  1. Уче сник игре бе сних кра ва. [1]
  2. Онај од кога се извлачи стална корист. [1]
  3. Самохрана мајка. [1]
  4. Врста дечије игре. [2] Тараш[1]
  5. Крава која личи на бика. [3] Черевић Јарак Грабовци Сремска Каменица Мали Радинци Крушедол Марадик Прхово Купиново Крчедин Бољевци Сурчин Госпођинци Опово[1]
  6. Исто. [3] Гибарац Бачинци Сот[1]
  7. Крава која се музе. [1]
  8. Крава која има криве рогове. Товаришево[1]
  9. Бременита крава. [3] Нови Сад Опово[1]
  10. Исто. [1]
  11. Раса крава. [1]
  12. Кра ва с крат ким си са ма ко ја се те шко му зе. [3] Свилош Черевић Крушедол Марадик Госпођинци Футог[1]
  13. Гломазна и незграпна женска особа. Меленци Вршац[1]
  14. Врста божићног колача. [1]

Примери:

  1. Чу́во кра̏ве, сви̑ње и о̑вце на сала́шу. Бегеч [1]
  2. Па у̀станем, па штри̏кам, док нѐ треба кра̏ве да му́земо. [4] [3] [5] [6] [7] [8] [9] Арадац Јамена Моровић Сремска Рача Вишњићево Гибарац Моловин Сот Бачинци Кукујевци Визић Мартинци Ердевик Лаћарак Лежимир Свилош Черевић Шуљам Јазак Кленак Вогањ Јарак Хртковци Платичево Врдник Сремска Каменица Грабовци Буковац Нерадин Мали Радинци Огар Крушедол Марадик Прхово Карловчић Купиново Голубинци Бешка Шимановци Крчедин Војка Нови Сланкамен Бољевци Батајница Белегиш Сурчин Суботица Мартонош Обзир Сивац Кула Дероње Госпођинци Ченеј Товаришево Бачка Паланка Футог Вилово Ђала Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Елемир Јаша Томић Зрењанин Велики Гај Томашевац Перлез Баранда Опово Сефкерин Вршац Павлиш Избиште Помаз Калаз Батања [1]
  3. О̀вом Партѝза̄нском у̏лицом смо кра̏ве те̏рали. Нови Сад [1]
  4. Овом се игром игра ju нај ви ше чо бан чи ћи у пољу приликом чувања стоке. Прво одреде једног који ће бити „бесна крава”. Кад га одреде, нацртају на земљи круг пречника 7—8 м и по линији круга још онолико мањих кружића пречника до једног метра колико има играча без бесне краве. Тад сваки заузима по један кружић, док бесна крава стоји у кругу. У руци сваки држи неки свој хаљетак, па прилази да удари бесну краву. Тако прилазе час један час други, док у згодном моменту бесна крава не уграби кућу од не ко га, od но сно кру жић. Тај ко ји оста не без ку ће сад ће би ти бе сна кра ва. Та ко се игра на ста вља. [2] Тараш [1]
  5. Шта ће ти крава с телетом? Ново Милошево [1]
  6. Ѝма̄м три̑ кра̏ве, две̑ су сте̏оне и тре̏ба о̀ви да́на да се о̀теле. [3] Голубинци Јамена Моровић Гибарац Сремска Рача Вишњићево Бачинци Сот Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Черевић Кленак Вогањ Јарак Јазак Грабовци Сремска Каменица Нерадин Мали Радинци Крушедол Марадик Прхово Крчедин Војка Бољевци Батајница Сурчин Белегиш Госпођинци Товаришево Бачка Паланка Футог [1]
  7. Кат кра̏ва о̀стане сте̏она, о̏ндак че̏каш три̏ста ше́сет јѐда̄н да̑н, два̑ док се не о̀тели. Врдник [1]
  8. Шва̀јцарске на̑јпре. То̑ су би́ле ве̏лике, ду̀гачке. Товаришево [1]
  9. За Божић су се месили божићни колачи: „гувно” […], „крава” и „теле”. [10] Јарковац [1]
  10. За Бо́жић се ме̑су за̄ко̏ни: кра̏ва и те̏ле. [11] [12] [13] Банатска Паланка Остојићево [1]


Синоними:

  1. бик [1]


Изрази:

  1. зализан ко да га је крава лизала ("имати зализану косу, носити зализану фризуру"). Јасеново [1]
  2. преживати ко ˜ [1]
  3. не да́је мле́ка тѐлекра̏ви већ ˜ тѐлету ("зна се ко је старији"). Ново Милошево [1]
  4. ко да је сакравама спаво ("изгледати неуредно"). [1]
  5. Згу̏жваноко да је ˜ жва́кала Јасеново [1]
  6. Ко да су га краве жвакале ("носити изгужвану одећу"). [1]
  7. куд ("када се жена поново уда, дете из првог брака води са собом"). [1]
  8. ни́ ми је ˜ ста̏ла на но̏гу ("не жури ми се"). Ново Милошево [1]
  9. ˜ му ста̏ла на но̏гу ("журити, бити приморан на нешто"). Ново Милошево [1]
  10. имати језик ко ˜ [1]
  11. ˜ легне на крајцару, а устане на динар ("обогатити се неочекивано"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 105.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 148, 153, 163.
  5. ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 105.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 81, 84, 118, 264, 340.
  8. ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 84.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 108.
  11. ↑ Мила Босић, Житарице у плодоносној магији код Срба у Војводини. — Рад, 31, 1988—1989, 171—193, стр. 176.
  12. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 157.
  13. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 146.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кра̏ва&oldid=209570”