котлић
котлић
котлић (српски, lat. kotlić)[уреди]
Именица[уреди]
котлић, м
Облици:
Примери:
- Котлић мањи служио је за ношење воде на дан Богојављења. Сремска Митровица [1]
- Поред казана, радионица мајстора Илије Тртице производила је [...] бакарне ораније, бакарне котлиће, натегаче, калајисане ораније. Рума [1]
- Над ог њи штем је био за сво ђен отво рен ози дан оџак, а о гре ди ве ри жња чи, за ка чен на ве ри га ма, ви сио је ко тлић. [1]
- Ѝмали смо ба̀ка̄рни ко̏тлић. [2] [3] [4] Мол Бачинци Черевић Моровић Вашица Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Гибарац Буковац Хртковци Шатринци Марадик Стари Сланкамен Нови Сланкамен Сурдук Бољевци Стапар Пачир Бођани Дероње Кула Дрљан Бегеч Футог Сента Бачко Градиште Србобран Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Мокрин Кикинда Радојево Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Конак Добрица Алибунар Долово Уљма Кајтасово [1]
- Смакнеш котлић с ватре. Сремски Карловци [1]
- Чорбу јел паприкаш — то смо кували у котлићу. [5] Нови Сад Моровић Босут Стари Сланкамен Бездан Арадац Бачка Паланка Бегеч Футог Мол Србобран Перлез [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 173, 186.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.