Пређи на садржај

комшиница

комшиница

комшиница (српски, lat. komšinica)

[уреди]

Именица

[уреди]

комшиница, м

Облици:

  1. ко̀мшиница, комши̏ница, комши̑ница Баранда [1], ко̀мшӣница [2]

Значења:

  1. Она која станује, живи, борави и сл. у суседству, сусетка. [2]

Примери:

  1. А ко̀мшӣница иза̀шла за̀ њӣм. [3] Мартонош Ђурђево Баранда Фаркаждин [2]
  2. Ѝмала сам ко̀мшиницу која је о̀стала без му̑жа са тро̏је ма̑ле дѐце и то̑ же̏нске. Арадац [2]
  3. А ја̑ сам зна̏ла о̀ву, би́ла ми је ко̀мшиница з ба̑шћом. [4] [5] Ченеј Лаћарак Сремска Каменица Суботица Кула Товаришево Иванда Деска [2]
  4. У̏мрла јѐдна ко̀мшиница и ја̏ с та̀ко се̏ћам до̀бро те са̏ране. Бешка [2]
  5. Ви̑че ме̏не комши̏ница. Павлиш Вршац [2]


Синоними:

  1. комшинка [2]


Референце

[уреди]
  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128, 365.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 54.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]