комендија
комендија
Именица
[уреди]комендија, ж
Облици:
Значења:
- Шаљива позоришна представа. [1]
- Циркуска представа; циркус. [1]
- Шала, шегачење. [1]
- Неприлика, компликација; свађа. [1]
Примери:
- Сеоска публика више је волела комедију („комендију”). [2] [1]
- Е̑ј, до́шла коме̑ндија. [1]
- Они Лакини се тукли јуче, па се скупио свет ко на комендију. Јасеново [1]
- Кад је друштво, није ни тешко [вршидба]. Чак су терали и комендију. [3] Мокрин [1]
- Ма́нте се ко̀ме̄ндије. Пачир [1]
- Пра̏ву ко̀ме̄ндију, та̀ко ни̏како да им про̑ђе вре́ме (Сф — М Ђу К; СК НК Мо НМ Ит ЈТ О Ф Са; Дс]. [4] [5] [1]
- Опија̏нили га па по̏сле пра̏вили коме̑ндију ш њи̑м. [6] Јасеново Итебеј [1]
- И́ду кот комши̏је, пра̏ву коме̑ндије. Вршац [1]
- То су махом ђувегијини другови — момци, а њихов задатак је да у сватовима проводе шалу и „комедију” и тиме да забављају кума и остале свате. [7] [1]
- Да ка̑же стра̑жи да се не на̀чини ко̀ме̄ндија кад би̏де да до̑ђем на̏траг. Итебеј [1]
- Од те̑ ма̑ле сва̏ђе та̀кӯ је ко̀ме̄ндију на̀правио да га ма̏л ни́су затво̀рили. [8] Ловра [1]
- О̏ндак ја̑ дре̑кнем: „Е не̑ћеш ви̏ше да ми пра̏виш коме̑ндије, бо̑г те ма̏терин, на̏поље!”. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 37.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 194, 230, 401.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 335.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 328, 493.