колан

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

колан

колан (српски, lat. kolan)[уреди]

Именица[уреди]

колан, м

Значења:

  1. Каиш којим се седло причвршћује на коња. [1]
  2. Каиш којим се седло причвршћује на коња. [2][1]
  3. Каиш којим се седло причвршћује на коња. [1]
  4. Попречни део ама у виду ширег каиша на леђима коња. [2] Алибунар[1]

Примери:

  1. Колан или гребењак поставља се коњу на трбух и на леђа; зато се још назива „трбушник” или „леђник” ( — Бе Чр). [3] [1]
  2. Прите́гни ко̀ла̄н да нѐ падне̄ш кад бу̏деш у̀зјашио. [2] [4] Бачинци Јамена Вашица Сремска Рача Мартинци Лаћарак Ердевик Лежимир Јазак Јарак Кленак Платичево Грабовци Огар Нови Сланкамен Батајница Сивац Дероње Змајево Бачка Паланка Руменка Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Шајкаш Кикинда Српска Црња Тараш Конак Алибунар Перлез Уљма Вршац [1]
  3. Ко̀ла̄м је че̏шћи код ко̀рдӣнских ко́ња и о̑н је опшѝвен би ло у̏кра сним тра̏ка ма, или на поче́тку и кра̀ју и̏ма ре́се сли̏ч ne ка ланћо́ви ма. [2] Кула [1]
  4. Делови једног таквог [опутар] седла били су [...] трбушни колан. [5] [1]


Синоними:

  1. ајшлов [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 310.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 71.
  5. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 308.

Напомене[уреди]