ко̏мо̄тно

ко̏мо̄тно

комотно (српски, lat. komotno)[уреди]

Прилог[уреди]

ко̏мо̄тно, прил.

Примери:

  1. У њима [колибама] се није могло комотно стајати. [1] Турија Нови Кнежевац [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 116, 167.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]