ко̀са

ко̀са

коса (српски, lat. kosa)[уреди]

Примери:

  1. О̀тпала му сва̏ ко̀са з гла́ве о[д] те̑ бо̏лести. Бачинци [1]
  2. Же̏нска и̏ма ку̀рјук, зна̑ш шта је ко̀са ње̑на. Мартонош [1]
  3. Жа̏ли бо̏же о̀не мо̀је ко̀се; кад сам је о̀дсекла, ки̏ка би́ла ско̀ро две̑ ки̏ле. [2] Јаша Томић Сусек Свилош Сремска Митровица Суботица Пачир Кула Равно Село Ђурђево Ђала Банатско Аранђелово Мокрин Ново Милошево Башаид Тараш Меленци Неузина Бока Шурјан [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 78, 81, 254.

Напомене[уреди]