ки̏ка

ки̏ка

ки̏ка (српски, lat. kȉka)[уреди]

Именица[уреди]

ки̏ка, ж

Значења:

  1. Дуга коса; коса уопште. [1]
  2. Везана коса у два прамена. Бегеч[1]
  3. Уплетена коњска грива или реп. [1]
  4. Свила на кукурузу. [1]
  5. Везани крајеви конца при сновању. Вршац[1]

Примери:

  1. Па но̀сила је ки̏ке ду̏го. Нови Сад [1]
  2. Ѝма̄ ле́пу гу́сту ко̏су, па јој и ки̏ке ле̑по сто̀је. Бачинци [1]
  3. Ура́стила је већ вѐличка, са̏д мо̀же са́ма да плѐте ње̑не ки̏ке, нѐ мо̄ра ви̏ше ба́ка. Јаша Томић [1]
  4. Ја̏ сам би́ла у ки̏ке. [2] [3] [4] [5] Вршац Лаћарак Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Бачка Паланка Бегеч Ђала Ново Милошево Итебеј Кумане Меленци Шурјан Бока Неузина Избиште Јасеново Ченеј Иванда [1]
  5. Ѝдем да пе̏рем ки̏ку, да се и̏змијем. [6] [4] [7] Ченеј Мокрин Ново Милошево Деска Крашово [1]
  6. Дан пре него што ће се [парадни] коњи користити за вучу, грива и реп су плетени у више плетеница (кика) а затим су везивани. [8] [1]
  7. Зна̑м да смо пу̏шили на ки̏ку ал то̑ је ки̏ка̄ смо о̏нда зва́ли. Суботица [1]
  8. За Бо́жић се ме̑су за̄ко̏ни: кра̏ва и те̏ле, и̏ма ру́ка, и̏ма буздова̑н, и̏ма ки̏ке. Банатска Паланка Вршац Црвена Црква [1]


Синоними:

  1. курјук [1]
  2. плетеница [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  3. ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 73.
  4. ↑ 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 74.
  7. ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  8. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 87.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ки̏ка&oldid=217613”