ке̑л

ке̑л

ке̑л (српски, lat. kȇl)[уреди]

Именица[уреди]

ке̑л, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. кел [1]

Примери:

  1. То се зове кел. Кел — то по немачки, ал по моношторачки ћу да кажем: опачов то се звао. И то је дрво кракљасто и имаде цигла једна. Онда имаде лопата једна и на крају те лопате има рупа, и кроз ту рупу се спроведе од мреже оно парче на крају имаде, остане од мреже како се намонтира. [2] Апатин [1]


Синоними:

  1. штапац [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ке̑л&oldid=223399”