калабу́ра

калабу́ра

калабу́ра (српски, lat. kalabúra)[уреди]

Именица[уреди]

калабу́ра, ж

Значења:

  1. Дугуљаста глинена посуда (око 1 литар запремине) у којој се носи храна, у коју се ставља пекмез и сл. Иванда[1]

Примери:

  1. Тет ка Зо̑рки вра́ти ка лабу́ ру и ка́жи да ћу ја̑ за̏јтра да јој вра̑тим мле́ко. Јаша Томић [1]
  2. Ори бај, де те, ту ка ла бу ру! [2] Итебеј [1]
  3. Ка лабу́ра ти је та̑ што са̏д зо̀ву ка́нта. [3] Итебеј [1]


Синоними:

  1. канта [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 189.
  3. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=калабу́ра&oldid=231355”