исту́ћи

исту́ћи

исту́ћи (српски, lat. istúći)[уреди]

Глагол[уреди]

исту́ћи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -чем, истући [1]

Значења:

  1. Задати много удараца. [1]

Примери:

  1. Па ства́рно, о̑н ми сту̏рио ка̑нте до̏ле и ме исту̑ко, и ја̑ сам мо́рала на̏траг да се вра̑тим да за̏итим во̏де да но̏сим ку̏ћи. [2] [3] Велики Гај Госпођинци Ђурђево Нови Сад Ново Милошево Јаша Томић Иланџа Баранда [1]
  2. Ѝшибо нас је, пр̏во је ѝстӯко мѐне. Бачко Петрово Село [1]


Изведене речи:

  1. исту́чена [1]


Синоними:

  1. избалтати [1]


Изрази:

  1. ˜ на мртво име ("истући, пребити претерано, до бесвести"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 205.

Напомене[уреди]