истрчати

истрчати

истрчати (српски, lat. istrčati)[уреди]

Глагол[уреди]

истрчати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. -ӣм се [1]

Значења:

  1. Трчећи изаћи, излетети. [1]
  2. Задовољити се трчећи, натрчати се. [2] Фаркаждин[1]

Примери:

  1. И та̀ко, кад је до̀шла четрдѐсет чѐтврта го̏дина, прид о̀тим кад ће се ослобо̀дити, про́ђеше јѐдног да̑на око чѐтир са̑та а̀фтови, чѐтр-пе̑т, и ја̑ по̀шла у ба̑шћу и и̏стрча̄ла да ви̏дим шта̏ се то̑ чује. [3] Кумане [1]


Изведене речи:

  1. истрчати се [1]


Изрази:

  1. Истрчати ко ждребе испред руде ("бити непромишљен, брзоплет"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.

Напомене[уреди]