има́ње

има́ње

има́ње (српски, lat. imánje)[уреди]

Облици:

  1. има̑ње Бока [1] [2]

Значења:

  1. Пољопровредно добро, пољопривредни посед. [2]

Примери:

  1. Та̏мо је би̏о један спа̀ија, па је о̑н про̏до има́ње па је ѝшо за Ѐнгле̄ску. [3] [4] Ловра Сремска Митровица Српска Црња Мокрин Орловат Фаркаждин Чип [2]
  2. Ве̏лико је би́ло има́ње. Ново Милошево [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 46.

Напомене[уреди]