изу̀зе̄ти

изу̀зе̄ти

изу̀зе̄ти (српски, lat. izùzēti)[уреди]

Глагол[уреди]

изу̀зе̄ти, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. изузети, ѝзузмем [1]

Значења:

  1. Издвојити из какве средине због нечега. [1]

Примери:

  1. И ко̀га ѝзузму да је нева̀љо̄ и та̀ко, то̑ це́ло сѐло, и кад до̑ђу, пре̑ се уда́вало у дру̏го сѐло, о̏нда те ку̏де и ка̑жу ка̀ка̄в си. [2] [3] Товаришево Ново Милошево Мокрин Чента [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163.
  3. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.

Напомене[уреди]