изркњи́вати се
изркњи́вати се
изркњивати се (српски, lat. izrknjivati se)[уреди]
Глагол[уреди]
изркњи́вати се, {{{вид}}} повр.
Облици:
Примери:
- Мо̑ј дѝлбер ми се здра̏во сму̏чио / кад је ба̏ле о зе̏мљу бре̏чио. / И̏ди, Ђу̑ро, с ми̏лим бо̏гом, / не́ћу ви̏ше ѝћи с то̏бом. / Нѐмој ви̏ше ни да сни̑ваш / док се на̀ко изр̀књӣваш! [2] Ново Милошево Итебеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 233.