израније

израније

израније (српски, lat. izranije)[уреди]

Прилог[уреди]

израније, прил.

Облици:

  1. израни̏је, изра̀није [1]

Значења:

  1. Из ранијег времена. [1]

Примери:

  1. Изра̀није нѝје би́ло ти̑ кокоши́њци него на ду̏д јел на ба̀грен. [2] Башаид [1]
  2. А још израни̏је сам, по̏чела сам, ре́ђала пога̏чу од чети̏ри о̏бге, а о́на та́ква, нали̑стала се. Избиште [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271, 309.

Напомене[уреди]