изму́дрити

изму́дрити

измудрити (српски, lat. izmudriti)[уреди]

Глагол[уреди]

изму́дрити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ѝзмӯдрим [1]

Примери:

  1. То̑ [ј]е та̀ко сла̏тко да нѐ можеш је̏сти, као што су на̏ше же̏не изму́дриле те̑ кугло́ве, те̑ то̑рте. [2] Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.

Напомене[уреди]