изма́мити

изма́мити

изма́мити (српски, lat. izmámiti)[уреди]

Глагол[уреди]

изма́мити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. измамити, ѝзма̄мим [1]

Значења:

  1. Извући некога напоље на превару. Ново Милошево[1]
  2. Изнудити, извући, измољакати; с муком добити. [1]

Примери:

  1. Веома је важно да се од девојачког оца „измами” обећање за што већи мираз ( — НМ НБ Ме Км). [2] [1]


Синоними:

  1. искамчити [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 39.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=изма́мити&oldid=195335”