изговорити

изговорити

изговорити (српски, lat. izgovoriti)

Глагол

изговорити, {{{вид}}} {{{род}}}

Значења:

1. (значење изведено преко синонима) рекнути, дорећи, навести, фам. ланути фам., арх. касти арх., изразити, обратити се, велити арх., изјаснити се, артикулисати, исказати, изрећи, изјавити, казати, вербализовати, сасути суж., огласити се, одгудити фам., констатовати, саопштити, изнети, саопштити, проговорити

2. (значење изведено преко синонима) заустити, отворити уста, пробеседити, фиг. ланути фиг., загукати фиг., зинути фиг., проустити, гукнути фиг., фам. гакнути фам., пустити глас, заблејати, запевати фиг., прозборити, изустити, заблекати, кукурикнути фиг., зацвркутати фиг., пог. бекнути фиг. пог., зуцнути, писнути, рећи, прословити, пропевати фам.

Синоними:

1. рекнути, дорећи, навести, фам. ланути фам., арх. касти арх., изразити, обратити се, велити арх., изјаснити се, артикулисати, исказати, изрећи, изјавити, казати, вербализовати, сасути суж., огласити се, одгудити фам., констатовати, саопштити, изнети, саопштити, проговорити
2. заустити, отворити уста, пробеседити, фиг. ланути фиг., загукати фиг., зинути фиг., проустити, гукнути фиг., фам. гакнути фам., пустити глас, заблејати, запевати фиг., прозборити, изустити, заблекати, кукурикнути фиг., зацвркутати фиг., пог. бекнути фиг. пог., зуцнути, писнути, рећи, прословити, пропевати фам.

Примери:

[1] А кад уђе у кућу обично уздахне и изговори: „еј децо, децо!”... (Р. Домановић. Баба Стана)

[1] Нек иде све бестрага!.. — изговори гласно и уђе у кућу. (Р. Домановић. Снови и јава