извр́нути

извр́нути

извр́нути (српски, lat. izvŕnuti)

Глагол

извр́нути, {{{вид}}} непрел.

Глагол

извр́нути, {{{вид}}} непрел.

Облици:

1. -р̏ћем, изврнути изврнити

Значења:

1. Обрнути, окренути на другу, супротну страну.
2. Оборити, преврнути.

Примери:

1. По̏чне̄ се да се о̏ре од скла̀да јѐдног, ѝстера̄ се на ле́нију и кад до̑ђе до ле́није, ѝзврне се плу̏г, да нѐ оре ра̑вник пу̑т. Кумане Ђурђево Нови Сад Кикинда Ново Милошево Сенпетер # А тре̏ћа је по̀дгрћа̄ње куку̀рӯза: на̀грће се зѐмља око куку̀рӯза, та́ко да га не̏ би ве̏тар извр́но и да др̀жи мало бо̏ље вла̏гу. Кумане

Изведене речи:

1. извр̏тати

Изрази:

1. Мали пањ колаизврће ("и мали (низак, слаб; обичан, безначајан) човек може да учини нешто велико, значајно"). Јасеново