зукнути

зукнути

зукнути (српски, lat. zuknuti)[уреди]

Глагол[уреди]

зукнути, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -нем [1]
  2. зу̏кнути [1]

Примери:

  1. Зу̏кни је о̀ва̄мо. [2] [3] Нови Бечеј Кумане Елемир [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 275, 282, 338.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 221.

Напомене[уреди]