зу̑б

зу̑б

зу̑б (српски, lat. zȗb)[уреди]

Именица[уреди]

зу̑б, м

Категорије: кол.прен.бот.


Облици:

  1. зуб [1]
  2. зу̑би, зу́ба, зуб [1]

Значења:

  1. Кутњак. [2] Деска[1]
  2. Оно што је слабо, немоћно. Нови Сад[1]
  3. Оштећења на оштрици алатке (тестери, ножу и сл.). [1]
  4. Профилисани завршетак бетонске греде у отвору за прозоре и врата. [3] Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  5. Зрно кукуруза издуженог облика. [1]
  6. Ризозоми врсте Sorghum halepense. [1]

Примери:

  1. Са̏д ѝма брез јѐдне деведѐсет го̏дина, а јо̏ш ско̀ро сви̏ зу̑би ту̑. [4] [5] [6] [3] [7] [8] [9] Јаша Томић Сремски Карловци Сремска Митровица Суботица Бездан Србобран Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Српски Крстур Банатско Аранђелово Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Сефкерин Избиште Јасеново Деска Батања [1]
  2. Први зуб је бацан на таван мишу уз речи: „Ево теби коштани, дај ти мени железни!”. Обичај је био да се први зуб даје псу у хлебу да га прогута да би зуби били тврди као у пса. Јамена [1]
  3. А ја̑ па̀пучу у̏зме̄м, па њѐга̄ фу̏ћ по̀ зӯби. Бачинци [1]# Зу̑би би́ли на ту̀рпији. Нови Сад [1]
  4. Ѝмала је [чешагија] та̀ке ма̑ле зу̑бе као та̑ј че̏ша̄љ. Суботица [1]
  5. Ш[т]а се разбѐснио, бре̏чио тестѐру и поло̀мио зу̑бе. [3] [10] [11] [12] [13] Јаша Томић Нештин Сремска Митровица Ириг Нерадин Суботица Футог Турија Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Меленци Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Ковин [1]
  6. Интересантно да је ковач веома мало имао услуга везаних за пољопривредне машине: „Оправијо дрљачу, потеглио гвожђе за штекер, зуб (клин) у дрљачу”. Бачки Брестовац [1]
  7. Цецалица [...] може да има два, три и четири зуба. [14] [1]# Нећу ти више давати ножове. Каке си јој зубе направијо. Ђурђево [1]# Жито (пшеница) је било једне врсте, а кукуруза онај стари са јако кратким зрнима („зубима”). [15] Пивнице [1]# Ал са̏д и̏ма дѝвијек си́рка ви̏ше не̏[го] куку̀рӯза по̀ њивама. И̏ма до̏ле ова̀ко ду̏гачке, зу̑бе ми̑ ка̑жемо. Бе̑ле о̀не жи̏ле, ја́ке. Као зу̑би у зѐмљи, бе́ло па дѐбело, де̏бље от па̑лца; нѐ мо[же]ш ишчу̀патӣ га. [16] Силбаш [1]


Синоними:

  1. зубац [1]
  2. кљун [17] Дероње Бачка Паланка [1]


Изрази:

  1. држати језик зазубе ("не говорити никоме ништа, ћутати"). Ново Милошево [1]
  2. ѝмати сто̀ма̄к дозу́ба ("бити у поодмаклој трудноћи"). Мокрин [1]
  3. и во̀да и̏мазу̑бе ("одећа се уништава честим прањем"). Ново Милошево [1]
  4. гово̀рити прекозу́ба ("говорити без воље"). Ново Милошево [1]
  5. језик зазубе! ("ћути, не причај никоме"). Ново Милошево [1]
  6. са ва̏шчијизу̑би ("силом"). Шајкаш [1]
  7. ја̑к ко ба̏бинизу̑би ("несигуран, слаб"). Сомбор Нови Сад Јасеново [1]
  8. гле̏датиuзу̑бе ("процењивати године старости"). Вршац [1]
  9. узети некога назуб ("прогонити некога, вребати га на свакој грешци"). [1]
  10. држати језик назубе ’исто’ Ново Милошево [1]
  11. Вадитизубе на шраф ("вадити зубе лако, сигурно, безболно (о зубару или берберу)"; "Имао је сигурну руку и клешта, па када ухвати, зуб је морао да иде напољ"). Надаљ [1]
  12. језик немазубе ал уједа ("бол се може нанети и речима"). [1]
  13. оштар ко бабинизубиирон ("туп"). Јасеново [1]
  14. деда је̑ грожђе, а унуцима трнузуби ("последице ће осетити будуће генерације"). [1]
  15. ево теби дрвен/костензуб, дај ти мени гвоздензуб ("израз који се користи када детету испадне млечни зуб"; "Овај се израз у Семпетру употребљава када детету први оут испадне млечни зу"). Сенпетер [1]
  16. поклону се узубе не гледа ("поклону, дару се не смеју стављати замерке"). [1]
  17. цедити кроззубе ("говорити једва чујно"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 66.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84, 400.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18, 19.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7.
  7. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр, стр. 119.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 59.
  9. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46, 47, 48.
  10. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  11. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 91.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 524.
  13. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 136.
  15. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 102.
  16. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  17. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=зу̑б&oldid=505866”