зу́јати
зу́јати
зу́јати (српски, lat. zújati)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Одавати специфичан звук врло брзим треперењем крила (о инсектима). [1]
Примери:
- О̑н чу̏је да ту̏ че̏ле зу́је. Бегеч [1]
- О̀на [матица] кад ску̏пи дру́штво, о̀на изле̑ће, зу́ји. Иланџа [1]
- Зу́ју ми пче̏ле успу̑т око ме̏не. [2] Избиште Суботица Мартонош [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19, 140.