зрети
зрети
зрети (српски, lat. zreti)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Значења:
- Постајати зрео, сазревати (о биљним плодовима). [1]
- Сазревати за оплодњу (о икри). [1]
- Дуго стајати, бити изложен хемијском процесу (о земљи). [1]
Примери:
- По̏сле смо о̀пет ко̏пали бо̀стан — три́путена у јѐдно ле̏то — док нѐ почне да зре̑, да не̑ма тра́ве у њѐга. [2] [3] Јаша Томић Сремска Митровица Српски Крстур Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Међа Меленци Житиште Арадац Фаркаждин Иланџа [1]
- Он да га ма̑немо да зре̑ до зи́ме. Кикинда [1]# Ни́је се измре́стио, ни́је ѝмо да се ѝзмре̄сти, и̏кра ни́је би́ла зре̏ла јер ни́је ѝмо су̑нчани да́на, о̑н су̑нча и̏кру, и̏кра у њѐму зре̑ и о̏нда у̀ме да о̀касни та̀ко, да се ту̑че. Ковиљ [1]# Што се земља дуже „кисели” — „зре”, утолико је боља за обраду [у лончарству]. [4] Сомбор [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 384.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 251.
- ↑ Мирјана Максић, Прилог проучавању лексике Срема. — ППЈ, 16, 1980, 93—122, стр. 185.