зоб
зоб
Именица
[уреди]зоб, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Врста стрног жита која се употребљава као сточна храна Avena sativa. [2] Ченеј[1]
- Оброк концентроване зрнасте хране која се даје коњима и осталој стоци (обично кукуруз, овас, јечам и др.). [1]
Примери:
- Па ми̑ смо зва́ли зо̑б, а са̏д ка̑жу о̀вас. [3] [4] Суботица Ново Милошево Ченеј [1]
- На̑јви̏ше се си̏јо куку̀руз, зо̑б јѐчам. [5] [6] Дероње Сусек Свилош Мартонош Чента Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Кнежевац Ново Милошево [1]
- Ја̑ сам по̀сејо зо̑б. Војка [1]
- Ту ме̏теш ма́лко са̀мо зо̏би, у ту̑ ви̏ку. Ма то̑ је лепо̀та ко̀сити. А ро̀ди ко ђу̏бре. Дероње Стари Сланкамен Ловра [1]
- Поко̀сили смо зо̏б, па кад се осу́шила, до̏не̄ли је на гу́вно и сло̀жили је у ка̀мару. Лаћарак [1]
- Ка́жи да почи̏сти ја̏сле ка[д] да́је ко̏њима зо̏б. Банатска Паланка Избиште [1]
- Том водом праве овцама „зоб”: ставе пројино брашно, трице, састружу мало лишћа и коре са врбових гранчица, а томе додају још и млечику и соли, па то дају овцама да би имале млека. [1]
- Јѐдно вре́ме ми нѐстало зо̑би а чѐтр ко̑ња у шта̏лу. Јаша Томић Бачинци Сремска Митровица Турија Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
- Пре̏крупа, ква̏шена да би о̏мекша̄ла о̀на пле̏ва да ни́је о̏штра ел бодљѝкава и те̑ ре̏пе кад се и̏ма, то̑ им је би́ла зо̑б, и о̏нда на́равно су̑ве де̏телине. Суботица [1]
- Ра́нили смо кра̏ве са се̑ном и тулу̏зина и зо̏би. [3] [4] [7] Вршац Каћ Ново Милошево Зрењанин Ченеј [1]
- Да́во зо̑б, да́во де̏телине о́вци — та̏ има̏ла мле́ка. [8] [6] Јасеново Чента Госпођинци Жабаљ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Кумане Елемир Павлиш Избиште [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
- ↑ 3,0 3,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
- ↑ 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 52, 106.
- ↑ 6,0 6,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.