зоб

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

зоб

зоб (српски, lat. zob)[уреди]

Именица[уреди]

зоб, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. зо̑б [1]
  2. зо̑б, зо̏б [1]

Значења:

  1. Врста стрног жита која се употребљава као сточна храна Avena sativa. [2] Ченеј[1]
  2. Оброк концентроване зрнасте хране која се даје коњима и осталој стоци (обично кукуруз, овас, јечам и др.). [1]

Примери:

  1. Па ми̑ смо зва́ли зо̑б, а са̏д ка̑жу о̀вас. [3] [4] Суботица Ново Милошево Ченеј [1]
  2. На̑јви̏ше се си̏јо куку̀руз, зо̑б јѐчам. [5] [6] Дероње Сусек Свилош Мартонош Чента Госпођинци Жабаљ Ђурђево Нови Кнежевац Ново Милошево [1]
  3. Ја̑ сам по̀сејо зо̑б. Војка [1]
  4. Ту ме̏теш ма́лко са̀мо зо̏би, у ту̑ ви̏ку. Ма то̑ је лепо̀та ко̀сити. А ро̀ди ко ђу̏бре. Дероње Стари Сланкамен Ловра [1]
  5. Поко̀сили смо зо̏б, па кад се осу́шила, до̏не̄ли је на гу́вно и сло̀жили је у ка̀мару. Лаћарак [1]
  6. Ка́жи да почи̏сти ја̏сле ка[д] да́је ко̏њима зо̏б. Банатска Паланка Избиште [1]
  7. Том водом праве овцама „зоб”: ставе пројино брашно, трице, састружу мало лишћа и коре са врбових гранчица, а томе додају још и млечику и соли, па то дају овцама да би имале млека. [1]
  8. Јѐдно вре́ме ми нѐстало зо̑би а чѐтр ко̑ња у шта̏лу. Јаша Томић Бачинци Сремска Митровица Турија Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
  9. Пре̏крупа, ква̏шена да би о̏мекша̄ла о̀на пле̏ва да ни́је о̏штра ел бодљѝкава и те̑ ре̏пе кад се и̏ма, то̑ им је би́ла зо̑б, и о̏нда на́равно су̑ве де̏телине. Суботица [1]
  10. Ра́нили смо кра̏ве са се̑ном и тулу̏зина и зо̏би. [3] [4] [7] Вршац Каћ Ново Милошево Зрењанин Ченеј [1]
  11. Да́во зо̑б, да́во де̏телине о́вци — та̏ има̏ла мле́ка. [8] [6] Јасеново Чента Госпођинци Жабаљ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Кумане Елемир Павлиш Избиште [1]


Синоними:

  1. овас [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
  3. 3,0 3,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 119.
  4. 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13, 52, 106.
  6. 6,0 6,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.

Напомене[уреди]