зо́ва
зо́ва
зо́ва (српски, lat. zóva)[уреди]
Именица[уреди]
зо́ва, ж
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Sambucus nigra. [1]
Примери:
- Зо́ва мири̏ше. [2] [3] [4] [5] [6] Избиште Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Чортановци Рума Врдник Мол Ђурђево Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Чента Ловра Деска Наћфала Сенпетер Кеча Ченеј Немет [1]
- Не̏ко ка̑же а́пта, не̏ко зо́ва. Буковац [1]
- Црну боју добијали су уз помоћ базовине зове, са додатком зелене галице. Сремска Митровица [1]
- ка̀милице ка̑жем ти, зо́ве и од ли̏пе. Суботица [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 252, 356, 358.
- ↑ Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 151.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67.