зно̑ј
зно̑ј
зно̑ј (српски, lat. znȏj)[уреди]
Именица[уреди]
зно̑ј, м
Категорије: об.
Облици:
Значења:
Примери:
- Све га зно̑ј ли̏је. Шимановци [1]
- После дужег кретања у круг коњи буду као пијани. Због тога их је сувачар заустављао да се одувају, одморе и да им се обрише зној. [2] [3] [4] [5] Кикинда Сремска Митровица Госпођинци Ђурђево Ђала Ново Милошево Башаид Фаркаждин [1]
- Му̏ке, да̏, и зно̑ј, а зно̑ј ва̀ки, ли̏је по ли́цу и са̏в мо̏кар ко пи̑во, ко да те не̏ко из буна́ра ѝзвадио. Товаришево [1]
- Зно̑ј с мѐне цу́ри. Лаћарак [1]
- У̀брисо мо̀ју зно̑ј. [3] Фаркаждин [1]
- Бри̏шем ла́дну зно̑ј. [1]
- О̀не, кад је до̀бра па̏ша, до̀бро̄ се ра̑не и са сво̑га зно̏ја ски́дају во̏сак јер до̏бро жи́ви, под ње̑ним тр̀бувом ра́сте во̏ сак. Деспотово [1]
- Пче̏ле пра̏ве са̑ће од зно̏ја. [6] Кикинда Светозар Милетић Верушић Жедник Банатско Аранђелово Кикинда Нови Бечеј Бочар Зрењанин Чента Вршац [1]
- О̀не су о̏ндак снажни̏је и зно̏је се и о[д] те̏ зно̏ји, те њи̏не, о́не то̏ згу̏сну, од зноје̑ња ства́рају во̏сак. [6] Избиште [1]
Изрази:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 166.
- ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 44.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 60.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр.
- ↑ 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).