зе̑в

зе̑в

зе̑в (српски, lat. zȇv)[уреди]

Именица[уреди]

зе̑в, м

Категорије: ткач.


Облици:

  1. зев [1]

Значења:

  1. Растојање између нити основе кроз које се провлачи чунак са потком. [1]

Примери:

  1. У̀за̄н је зе̑в, па мо̑раш пола́ко провла́чити чу̀нак. Бачинци [1]
  2. Станеш другом ногом на други подножник па презевиш, па опет [кроз зев] прометнеш чунак, па све тако. [2] [1]
  3. Ку̀бурим са ни́тима, не отва́рају ми до̏вољно шѝрок зе̑в. Бегеч Беркасово Черевић Ђурђево Каћ Избиште Јасеново [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 89.

Напомене[уреди]