зве̏кет

зве̏кет

зве̏кет (српски, lat. zvȅket)[уреди]

Именица[уреди]

зве̏кет, м

Значења:

  1. Продоран звук који настаје при удару у метални предмет. [1]

Примери:

  1. Кућа је тамо где је ватра у шпорету, где вода струји у лонцу, док у дворишту шкрипи ђерам или се чује звекет ланаца и пљесак воде у валову. Турија Суботица [1]


Синоними:

  1. одзвек, звека [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]