заузда́вати

заузда́вати

заузда́вати (српски, lat. zauzdávati)[уреди]

Глагол[уреди]

заузда́вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. зау̀зда̄вам, зауздавати [1]
  2. зауздавати, -ам [1]

Значења:

  1. Стављати коњу узде. [2] Бачки Брестовац Кула Бачка Паланка Мокрин Башаид Нови Бечеј Меленци[1]
  2. Свадбени обичај симболичног стављања узде младожењи. [1]
  3. Ставити коњу узде. [2] [3] Јамена Моровић Вашица Гибарац Сот Сремска Рача Кукујевци Мартинци Ердевик Лежимир Свилош Сремска Митровица Јазак Черевић Сремска Каменица Вогањ Врдник Кленак Платичево Грабовци Огар Купиново Карловчић Прхово Војка Голубинци Марадик Крушедол Бешка Крчедин Белегиш Нови Сланкамен Бољевци Старчево Батајница Мартонош Суботица Сомбор Пачир Сивац Бачки Брестовац Бајша Мол Кула Вајска Кула Лалић Силбаш Дероње Деспотово Змајево Турија Чуруг Госпођинци Каћ Шајкаш Гардиновци Тител Бачка Паланка Бегеч Руменка Ченеј Нови Сад Бачко Градиште Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Нови Кнежевац Иђош Кикинда Ново Милошево Српска Црња Радојево Нови Бечеј Башаид Меленци Итебеј Кумане Житиште Тараш Елемир Арадац Зрењанин Ботош Конак Маргита Велико Средиште Орловат Перлез Идвор Чента Сефкерин Иланџа Алибунар Вршац Уљма Панчево Црепаја Омољица Баваниште Долово Делиблато Ковин Бела Црква Банатска Паланка[1]

Примери:

  1. Кад младожења са сватовима улази у невестин дом, невеста га је гледала кроз сито, прстен или коњску оглаву или је пак том оглавом тресла, симболично „за уздавала” младожењу, да јој као муж у браку не би бројао грешке, тј. да би јој учињене грешке праштао ( — Бт О Ид БнНС). [4] [1]


Синоними:

  1. качити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 102.
  4. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 145.

Напомене[уреди]