запену́шити
запену́шити
запену́шити (српски, lat. zapenúšiti)[уреди]
Глагол[уреди]
запену́шити, {{{вид}}} непрел.
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
Примери:
- Па ви̏диш та̏ласи лу̏пу се јѐно о̏ друго па тек запѐнӯшу. [2] Итебеј [1]
- Запену́шио ко ве̏пар ‘веома се разљутио, разбеснео се’. Јасеново [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 505.