заговорити

заговорити

заговорити (српски, lat. zagovoriti)[уреди]

Глагол[уреди]

заговорити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -о̀ворим [1]

Значења:

  1. Поразговарати о нечему, договорити се. [1]

Примери:

  1. Ако ђувѐгија и̏ма сѐстру јел бра̏та — о̏де с њи̏ма и ту̑ заго̀воре. Мартонош [1]
  2. О̀ни су ма́лко окре́нули ле́ђа и та̏мо се ма́лко загово̀рили. [2] Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 501.

Напомене[уреди]