за́чин
за́чин
за́чин (српски, lat. záčin)[уреди]
Именица[уреди]
за́чин, м
Примери:
- За́чине те̏ што тре̏ба [за супу]: пе́ршун, паштр̀на̄к, шаргаре́па, цѐлера. Стари Сланкамен Буђановци Ново Милошево [1]
Референце[уреди]
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.