за́пон

за́пон

за́пон (српски, lat. zápon)[уреди]

Именица[уреди]

за́пон, м

Категорије: риб.


Облици:

  1. запон [1]

Значења:

  1. Грање и пањеви на дну реке. [1]

Примери:

  1. Онда риба падне дигод доле у запоне па ћути. Пањеви и, како да кажем, грање и тако запони. [2] Гардиновци [1]
  2. Ако је запон, ди запне [алов], они одма осетиду и ми који смо на води — мештери — ми видимо ди се дави параш, ту је запело. Моровић [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]