Пређи на садржај

за̀ћко̄

за̀ћко̄

Именица

[уреди]

за̀ћко̄, м

Облици:

  1. заћко, -о̀ва [1]

Значења:

  1. Наиван човек. [1]

Примери:

  1. За̀ћко̄ — што га сва̏ки прѝвари. [2] [3] Српски Крстур [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 102, 329, 333.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 427.

Напомене

[уреди]