за̀гурнити

за̀гурнити

за̀гурнити (српски, lat. zàgurniti)[уреди]

Глагол[уреди]

за̀гурнити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -не̄м, загурнити [1]

Примери:

  1. Вра̑њ ко̀јӣ је би̏о про̀бӯшен, па је ѝмо ру̏пу, а о̏нда је ѝмо о̀на̄ј што се за̀гурне у њѐга. Суботица [1]


Синоними:

  1. заглавити [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]