Пређи на садржај

жута норва

жута норва

жута норва (српски, lat. žuta norva))

[уреди]

Именица

[уреди]

жута норва, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Aythya Anatidae Boie[1]

Хипероним:

  1. пернанка [20] [1]
  2. урвенка [20] [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  3. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  5. 5,0 5,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  6. Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  7. Александар Северјанин, Северни гости, Ловац, бр. 3–4, Савез ловачких удружења, Београд 1930, 58–60.
  8. Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  9. Миленко Зеремски – Борис Гаровников, Вишејезични именик пернате дивљачи, Ловачки савез Војводине, Нови Сад 2010.
  10. Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  11. Божина Ивановић, Нека орнитолошка запажања на Скадарском језеру, Lаrus, вол. 21–22, годишњак Завода за Орнитологију ЈАЗУ, Загреб година? 1970 (24) (1967-68 21-22?), 137–160.
  12. Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  13. Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  14. Отмар Рајзер, Гдје у Босни и Херцеговини има дојако опажаних врста из рода патака (Anatidae) и куда се шире, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. IV, Сарајево 1889, 119–125.
  15. Јавор Рашајски – Андреи Киш (Andrei Kiss), Птице Баната, Градски музеј Вршац, Вршац 2004.
  16. Јавор Рашајски, Птице Србије, Triton Public, Вршац 2004.
  17. Мојо Медић, Други додатак грађи за природописну номенклатуру и за рибарско оруђе (свршетак), Летопис Матице српске, књ. 188, свеска четврта, Матица српска, Нови Сад 1895, 120–134.
  18. Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  19. Ј. Стантић, На македонским водама, Ловац, бр. 5, Савез ловачких удружења, Београд 1950, 7–12.
  20. 20,0 20,1 Емил Бенић, Обедска бара и њена главна фауна, Штампарија браће Јанковића, Сремска Митровица 1930.

Напомене

[уреди]