живити

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

живити

живити (српски, lat. živiti)[уреди]

Глагол[уреди]

живити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. им [1]

Значења:

  1. Бити жив, постојати. [1]
  2. Проводити, проживљавати живот. [1]
  3. Боравити, пребивати, становати. [1]
  4. Бити у заједници, проводити заједнички живот. [1]
  5. Бити у одређеним (добрим или лошим) односима. [1]
  6. Бити у брачној заједници. [1]
  7. Издржавати се (од чега). [1]
  8. Бити у добрим односима. [1]
  9. Бити у заједници, проводити заједнички живот. [1]

Примери:

  1. Ја̏дна, нѝје ду̏го ни жи́вила, у̏мрла је. Лаћарак [1]
  2. О̏нда је све̑т ви̏ше ра́дио а ду̏же жи́вио. Шимановци [1]
  3. И две̏ го̏дине је жи́вио још ку̏ћи и у̏мро је. [2] [3] [4] Павлиш Јамена Вашица Моровић Кукујевци Визић Нештин Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Мол Сивац Бачко Петрово Село Стапар Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Змајево Силбаш Госпођинци Жабаљ Товаришево Мошорин Каћ Бегеч Футог Нови Сад Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Елемир Јаша Томић Шурјан Зрењанин Бока Конак Томашевац Идвор Иланџа Сакуле Чента Баранда Дебељача Алибунар Сефкерин Црепаја Долово Баваниште Омољица Ковин [1]
  4. Сви̏ преко осам дѐз го̏дина су мо̀ји жи́вили. Сремска Каменица [1]# Пче̏ла жи́вӣ са̏де са̏м ше̑ст не̏де̄ља, а зи̑ми пе̑т-ше̑ст месе́ци. [4] Ердевик Суботица [1]# Све̏кар је жи́во по̏сле ма̏ме још два́десет го̏дина. [5] [6] [7] [4] Вршац Черевић Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Фаркаждин Вршац Дупљаја Бела Црква Баваниште Гај Дубовац Омољица Ковин Чип [1]
  5. Ако се бри̏неш, мо̏ж да жи́ виш. Јаша Томић [1]
  6. Кад во̏леш да и̏маш, мо̑раш и да ра̑ниш, мо̑раш да се ста̏раш за жѝвот, да гле́диш да се марви́нче извѐде на̀ пӯт, да му да̑ш по̏моћ да мо̏же да жи́ви. Зрењанин [1]# Зна̏ш ка̏ко су жѐне не̏кад жи́виле? Лаћарак [1]
  7. Са̀мо што са̏д о̏младина нѐ воле та̀ко да ра̑ди, ви̏ше во̏леду да жи́ву го̀споцки. [8] [9] [10] [11] Томашевац Сремска Каменица Сивац Бачко Петрово Село Бечеј Дероње Ђала Банатско Аранђелово Кикинда Нови Бечеј Зрењанин Бока Вршац [1]
  8. Ле̏пше смо жи́вили нег са̀дашња дѐца. Нови Сад [1]# До̀бро смо жи́вили. [12] Бачинци Суботица [1]# Жи́вело се до̀бро. Бегеч [1]
  9. У мо̑м, ка̏ко да ка̑жем, дети́њству, на̑јра̀нијој мла̏дости, жи́вела сам у мона̀рхији. [13] Арадац Деска [1]# И по̏сле кад је о̀тишо та̏мо у Вуко̀ва̄р, па жи́вио, и кад го̏д на̀ӣђе, о̑н свра̑ти ко̀д на̄с. Бачинци [1]# О̏нда ми [ј]е у̏мрла жѐна па је до̀шо си̑н код мѐне и сна̑, па са̏д жи́вим ко̀д њӣ. [14] Нови Бечеј [1]
  10. О̀ни су из Но̀вог Са̑да до̀шли да жи́ве на сала́шу, а ми̑ са сала́ша до̀шли да жи́вимо о́вде. Ченеј [1]# Мо̏ж да о̀станете о́де зана̏век па жи́вите. [15] Итебеј Бегеч Елемир Арадац [1]
  11. О̏н је жи́вио у Но̏вој Па̏зуви. Војка [1]
  12. Си̑н и сна̑ жи́вили у̀ то̄ј вѐликој ку̏ћи. Сремска Каменица [1]
  13. У стра̏ж њој со̏би смо жи́вили. Бешка [1]# Му̑ж зана̀тлија, жи́вео с ма̏мом. Сремска Каменица [1]
  14. Јѐдно вре́ме смо са̀мо ба̏ба и ја̑ жи́веле. Кула [1]# Сви̏ смо до̀бро жи́вили за̏једно. Нови Сад [1]
  15. Шва́бе су ле̑по с на̏ма жи́вили док је би́ло Југо̀сла̄вије. Товаришево [1]# Са сви́ма сам ле̑по жи́вела. Павлиш [1]
  16. Те̑шко је жи́вела са ње̑ним су̏пругом. Вршац [1]# Три́десет го̏дина жи́ вила сам у бра́ку. Шимановци [1]
  17. Се̏дам го̏дина у бра́ ку сам жи́вила. Визић [1]# Она није венчана ал живи с њим. Нови Кнежевац [1]# И̏[з] стоке̄ су жи́вили. [16] Стапар Обзир [1]# Ка̀зани су би́ли, ѝмали су ко је ѝмо ка̀зан, ми ни́смо ѝмали ка̀зан, а ѝмали су њи̑х ко̀ји пѐку и ѝс тог жи́ве. Ченеј [1]# О̀ни се здра̏во р̀ђаво између сѐбе жи́вили. [1]
  18. С њи̏ма̄ сам се до̀бро жи́вио. Суботица [1]
  19. До̀ бро се жи́вио ту̑ с на̏ма. Госпођинци [1]
  20. Ми̑ се до̀бро жи́вимо. [17] Банатско Аранђелово Дероње Бегеч [1]# Мо̑р да се жи́ве за̏једно и да се сла̑жу. [17] Госпођинци [1]



Изрази:

  1. жи́вети од лу̏фта ("бити без средстава за живот"). Вршац [1]
  2. жи́вети ко до̀лма̄шко ју́не ("живети лагодно"). Нови Бечеј [1]
  3. жи́вити у кѝрији ("бити подстанар"; "Су жи́вили две̑ го̏дине у кѝрију код не̏ког де̏де"). Ченеј [1]
  4. жи́вети ко у о̏бору Вршац [1]
  5. између чети̑р зи̑дажи́вети а. ("не излазити из куће"). Вршац [1]
  6. живети у изобиљу’. — Живим ко бог, само сам поред казана ("Живим ко бог, само сам поред казана"). Платичево Вршац Јасеново [1]
  7. жи́вио и ве̏лики нара́сти ("жеља, благослов упућен детету као знак захвалности"). Ново Милошево [1]
  8. живети у изобиљу’ Сомбор [1]
  9. живити ко цар [1]
  10. Живети брез госе ("живети слободно, по сопственом нахођењу"). Јасеново [1]
  11. Живети готовански ("живети безбрижно, на рачун других"). Вршац Јасеново [1]
  12. живети/живити к [1]
  13. лако сеживи кад ти други дроби ("добро се живи уз туђу помоћ"). Јасеново [1]
  14. живети ко тиче у дечији шака ("бити у нечијој власти, бити спутаван, угњетаван"). Јасеново [1]
  15. живети/живити на великој нози ("живети богато, у изобиљу"). Ново Милошево [1]
  16. б. ("бити усамљен"). Вршац [1]
  17. живети на велику ногу ("исто"). Вршац [1]
  18. жи́вети у кири̏ју ("бити подстанар"; "Жи́ви у кири̏ју"). Јасеново [1]
  19. живети ко сирома човек у богату варош ("скромно живети у богатом окружењу"). Јасеново [1]
  20. живети ко нико свој ("живети најтеже од свих својих"). Јасеново [1]
  21. жи́вети ко го̏луби ("живети у слози и љубави, добро се слагати"). Вршац [1]
  22. живети ко мачка и вашка ("не слагати се, не подносити се"). Сомбор [1]
  23. живети/живити ко бубрег у лоју ("исто"). Сомбор Ковиљ Ново Милошево Вршац Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 1,70 1,71 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 108, 228, 292, 326.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 19, 30, 42, 128, 192, 203.
  4. 4,0 4,1 4,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148, 163.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 1, 07, 108.
  7. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143, 144, 149.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 223.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 120, 131, 154.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.
  12. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 203.
  13. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 53.
  14. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 131.
  15. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269.
  16. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 220.
  17. 17,0 17,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 236.

Напомене[уреди]