жи̏ла
жи̏ла
Именица
[уреди]жи̏ла, ж
Категорије: бот.бот.
Облици:
Значења:
- Део корена биљке. [1]
- Крвни суд (вена, артерија). [1]
- Крвни суд на коме се осећа било, пулс. [1]
- Везивно ткиво између мишића и костију у телу, тетива. [1]
Примери:
- По̀секла сам све̏ жи̏ле из ба̑шће да мо̏же да ми у̀зоре. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Ченеј Черевић Шимановци Надаљ Госпођинци Ђурђево Каћ Мошорин Ковиљ Тител Нови Кнежевац Башаид Итебеј Чента Избиште Деска Ловра Иванда [1]
- О̀пе̄т за̀грнем са зе̏мљом та̏ј пру̑т, о̏нда ту̑ ѝстера жи̏ле. Ђала [1]
- То̑ је у зѐмљи, о̑н нѐ мож ѝмат жи̏ле го̏ре, са̀мо у зѐмљи и со̀ тӣм се ра̑ни. Суботица [1]
- Не̑ћеш валда да се́чеш жи̏ле зато што те ма́нула цу̏ра. [2] Ченеј Черевић Ђурђево Нови Кнежевац Деска Ловра Иванда [1]
- Кад опипавају пулс, препоручују један другом да треба ослушнути жилу куцавицу. Ново Милошево [1]
- Па́рче ме̑са ко̀је сам изва́дила да је̑м је би́ло са́ме жи̏ле. [2] Ченеј Ђурђево [1]
- То̑ је бијо ја́ки бу̀на̄р, ја́ке о̀не ври̏ле, жи̏ле... во̀да ѝшла бр̑зо. Суботица [1]
Изрази:
- Упињати се из петинихжила ("веома се заузети за нешто, посебно се потрудити око нечега"). Сомбор [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 308, 316.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 119, 122.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.