же̏љан

же̏љан

же̏љан (српски, lat. žȅljan)[уреди]

Облици:

  1. жељно, жељан, жељна [1]
  2. же̑љан Сремска Митровица [1]

Значења:

  1. Који жели, који осећа жељу, потребу. [1]

Примери:

  1. Ни̏шта ни́сам би́ла же̏љна. Све̏ сам ѝмала. [1]
  2. О̏нда лубѐнӣца, ма̏ло ди̑ња, да ни́си же̏љан. [2] [3] Дероње Госпођинци Башаид [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 111.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 150.

Напомене[уреди]