жвала

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

жвала

жвала (српски, lat. žvala)[уреди]

Именица[уреди]

жвала, ж

Категорије: мед.риб.


Облици:

  1. жва̏ле [1]

Значења:

  1. Метални део узде који се ставља коњу у уста. [1]
  2. Врста жвале која се састоји из једног дела. [2] Кула[1]
  3. Исто. [1]
  4. Врста жвале која се састоји из више делова. [2] Банатско Аранђелово[1]
  5. Исто. [1]
  6. Врста жвале која се састоји из више делова. [2] Радојево Ковин[1]
  7. Врста жвале која се састоји из једног дела. [1]
  8. Исто. [1]
  9. Заразно обољење слузокоже у угловима усана. [1]
  10. Крајеви уста. [1]
  11. Дрво којим се тера марва да прежива кад се преједе. [1]

Примери:

  1. И̏ма о̀ве жва̏ле ко̀је не́мају по̏дла̄нча, и̏ма̄ду чѐтир беочу́га, јѐдан се за огла̀вину зако̀пча̄, а дру̏ги је за каја́се. Змајево [1]
  2. Изгубио ми се ланчић од жвале па ми је коњ непослушан. Бегеч [1]
  3. Жѐљезна жва̏ла мо̏же да бу̏де мѐкана и твр́да. Сот [1]
  4. Мо̑ра да ста̏виш жва̏ле ко̀њу да мо̏ж да га у̀пре̄гнеш. [2] [3] [4] [5] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Беркасово Гибарац Сремска Рача Бачинци Кукујевци Ердевик Мартинци Лежимир Лаћарак Сусек Свилош Черевић Кленак Јарак Вогањ Јазак Врдник Хртковци Платичево Рума Буковац Грабовци Сремски Карловци Огар Крушедол Прхово Карловчић Купиново Голубинци Крчедин Војка Бољевци Нови Сланкамен Сурчин Батајница Белегиш Суботица Пачир Сомбор Бајша Мол Сивац Бачки Брестовац Лалић Турија Бачко Градиште Дероње Деспотово Чуруг Равно Село Вајска Силбаш Госпођинци Ченеј Жабаљ Ђурђево Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Нови Сад Бегеч Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Конак Орловат Перлез Маргита Идвор Велико Средиште Иланџа Вршац Чента Алибунар Уљма Сефкерин Црепаја Јасеново Долово Бела Црква Панчево Делиблато Омољица Ковин Ловра Деска Иванда [1]# Кри̑ве жва̏ле и̏сто као и о̀бичне, са̀мо што се испод до̑ње ко̏њске ви̏лице, јер сто̀ји у у̀стима, причвр̀шћује ла́нцом. То̑ су о̀бично би́ли у̀кра̄шени ла̀нчићи и кори́стиле су се као па̀ра̄дне жва̏ле. [2] Лалић Кукујевци Сомбор Бајша Бачки Брестовац Деспотово Бачка Паланка Ковин [1]# Мѐкана је жва̏ла ко̀ја је са̀ставита из два̑ де̑ла, о̀на̄ се зва́ла тре́нзла. [2] Сот Свилош Сомбор Дероње Бачка Паланка Тител [1]# Уз оглавину се употребљавају и жвале којих има три врсте: никловане, гвоздене („штипалице”) и „тврде жвале” („за љуће коње који су тврди на усти”). [6] [1]# Твр̑да жва̏ла је је̏дноставна, гр̏бава у средѝни. [2] Сот Свилош Суботица Сомбор Дероње Бачка Паланка Тител Радојево [1]# Ни́је ни чу̏до што је до̀био жва̏ле ка[д] тр̏па пр̏љаве пр̀сте у у́ста. [3] Јаша Томић Бачинци Сусек Свилош Черевић Рума Суботица Пачир Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Кнежевац Нови Бечеј Итебеј Меленци Тараш Шурјан Бока Неузина Орловат Иланџа Јасеново Ловра Деска Иванда [1]
  5. Нѐмо̄ј га љу́бити, о̑н ѝма̄ жва̏ле. Лаћарак [1]# Нѐ знам о̏т шта, ал све̏ му жва̏ле изѝшле на у́ста. [3] Јаша Томић Суботица Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Тараш Шурјан Бока Неузина [1]# Сомче кад се ухвати за жвале, ми кажемо жвале ово са стране. [7] Сремски Карловци [1]


Синоними:

  1. ђем [1]
  2. бала [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
  6. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 309.
  7. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]