жва́кати

жва́кати

жва́кати (српски, lat. žvákati)[уреди]

Глагол[уреди]

жва́кати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. жвакати, жва̑ћем [1]

Значења:

  1. Зубима ситнити, дробити (обично храну пре гутања). [2] Ђурђево Међа[1]

Синоними:

  1. жваћати [1]


Изрази:

  1. ко̑ ра̑ди, та̑јжва̑ће — то̑ је ста̑ра ре̑ч, ста̑ра по̀словица ("то̑ је ста̑ра ре̑ч, ста̑ра по̀словица"). Јаша Томић [1]
  2. Згу̏жваноко да је кра̏важва́кала Јасеново [1]
  3. ко̑ хр̑че, та̑ј нѐ срче, ко̑ ра̑ди, та̑јжва̑ће ("једе онај који ради а не онај који спава"; "Ко̑ хр̑че, та̑ј нѐ срче"). [1]
  4. ко нѐ рӣје, та̑ј нѐжва̄ће ("нерадник остаје гладан"). Тараш [1]
  5. Ко да су га кравежвакале ("носити изгужвану одећу"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.

Напомене[уреди]