ешкут

ешкут

ешкут (српски, lat. eškut)[уреди]

Именица[уреди]

ешкут, м

Облици:

  1. е̏шкӯт Ђурђево Ново Милошево [1]
  2. е̏шкут [1]

Значења:

  1. Поротник; сеоски судија. [2] Мошорин Сенпетер[1]
  2. Општински службеник; извршитељ. [1]
  3. Општински одборник (за време аустроугарске власти). [3] [4] Батања[1]

Примери:

  1. О̑н је у̀чен чо̏век, ка̀дгод је ра́дијо ко ѐшкӯт. [5] Лаћарак Бачинци Турија Равно Село [1]
  2. О̀вај ко̀мшија о́де на ро̀гљу био [ј]е о̏ндак е̏шкут. [6] [7] Итебеј [1]
  3. Ешкути су само потврђивали оно што предлажу нотарош и кнез. Бегеч Нови Сад Иланџа [1]
  4. Била су четири ешкута у селу. Каћ [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  3. Збирка речи Божидара Ковачека.
  4. Јован Јерков, Мочење — топљење конопље у Срба у Батањи тридесетих година. — ЕСМ, 3, 2001, 118—123.НОВ Весна Марјановић, Савремене трансформације новогодишњих обичаја Војводине. — Рад, 35, 1993, 177—186, стр. 121.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 492.
  7. Збирка речи Радована Вртипрашког.

Напомене[уреди]