еса́пити

еса́пити

еса́пити (српски, lat. esápiti)[уреди]

Глагол[уреди]

еса́пити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ѐса̄пим, есапити [1]

Значења:

  1. Мислити, сматрати. [1]

Примери:

  1. Ја есапим да ћу боље проћи ако не идем са тобом. Бегеч [1]
  2. О̀ни ѐса̄пу то̑ е јѐдно, не̏ зну да има о̏башка Гѐрма̄нија, о̏башка Ма̀џарска, о̏башка А̀устрија. [2] Итебеј [1]
  3. Ва̀лда [ј]е еса́пио: „Ста̀рии чо̀век”, ни́ ми ни̏шта ка́зо. [3] Итебеј [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 499.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 495.

Напомене[уреди]