ене

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ене

ене (српски, lat. ene)[уреди]

Исто што и ено [1]

Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

ене
енеа, енеб, енев, енег, енед, енеђ, енее, енеж, енез, енеи, енеј, енек, енел, енељ, енем, енен, енењ, енео, енеп, енер, енес, енет, енећ, енеу, енеф, енех, енец, енеч, енеџ, енеш

Префикс[уреди]

ене
аене, бене, вене, гене, дене, ђене, еене, жене, зене, иене, јене, кене, лене, љене, мене, нене, њене, оене, пене, рене, сене, тене, ћене, уене, фене, хене, цене, чене, џене, шене

Анаграм[уреди]

нее, нее, ене, еен, ене, еен
не, не, ен, ее, ен, ее