другарица

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

другарица

другарица (српски, lat. drugarica)[уреди]

Именица[уреди]

другарица, ж

Облици:

  1. друга̀рица, другари̏ца [1]

Примери:

  1. Би́ло нас је на̑с чѐтири ве̑рне друга̀рице. [2] [3] [4] Бечеј Бешка Војка Бачко Петрово Село Кула Параге Товаришево Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Неузина Ботош Велики Гај Помаз Бата [1]
  2. Друга̀рице до̑ђу и слу̑же го̏сте. Лаћарак [1]# Се́стра ми има̏ла другари̏цу — Има̏ла сам једну при́ју, рође̏ну, и шко̏лску другари̏цу. Павлиш Избиште Јасеново [1]


Синоними:

  1. друга [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 170.
  3. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 599.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55, 120, 128.

Напомене[уреди]