дру̏м

дру̏м

дру̏м (српски, lat. drȕm)[уреди]

Именица[уреди]

дру̏м, м

Значења:

  1. Саобраћајница (обично значајнија, дужа) за колски и товарни саобраћај, колски пут. [1]

Примери:

  1. Ѝдӯћи Пѐрлезу и̏ма бу̀на̄р на дру̏му. [2] Фаркаждин Каћ [1]
  2. Нѝје бѝло ни дру̏ма, ни ни̏шта, ту било пра̀шине. Сремска Каменица [1]
  3. Сви̏ по̀седали у̀ кола, па јѐдно два̏-три̏ да̑на на га̀јдобрански дру̏м смо ѝшли. [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Товаришево Сремска Митровица Врдник Рума Суботица Дероње Госпођинци Бачка Паланка Бегеч Мокрин Падеј Ново Милошево Фаркаждин Чента Помаз Чип Ченеј [1]
  4. Ка̏ко су ѝшли у пу́ту, ту̑, го̏ре на дру̀му, пред на̏ши гу̑вана, би́ла не̏ка два̑ војни́ка. Визић [1]


Синоними: дру̏м

  1. цеста [1]

Изрази:

  1. Ба̏ба шу̏мом, де̏да дру̀мом ("кад двоје не могу да се договоре"). Сомбор [1]
  2. што на у̀му то̑ на дру̀му ("говорити отворено, искрено, без увијања"). Сомбор Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 323.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.28,74,90.
  4. ↑ Љиљана Недељков, Географски термини у Шајкашкој. — ЗФЛ, ХХХIV/1,991,55—160, стр.59.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр. 98,24.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр. 79.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.4,7, 340.
  8. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  9. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII,993,37—153, стр.43.
  10. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=дру̏м&oldid=546428”